Свети апостол Петар - Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био
је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благозволео назвати
га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика јасно изразио
веру у Господа Исуса рекавши: "Ти су Христос, Син Бога живога" (Мт 16,
16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа
постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три
пута одрекао, но само један поглед у лице Господа - и душа Петрова била
је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се
јавља наустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне
беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао
је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији.Чинио је
моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове
исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који
се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је
посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог
пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и
посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт.
Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако,
пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако
упокоји се велики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне (в.
16. јануар). Свети апостол Павле - Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно
обраћену веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за
Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу
великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од
граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио
назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања,
толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог
проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између
живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом истрадањем за
Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је
достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја него
Христос живи у мени", тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона,
кад и апостол Петар.
|
