Детињци су празник који се слави трећу недељу пре Божића. Још неколико дана пре овог празника, родитељи опомињу своју децу да ће их везати, уколико она не припреме „откуп“. Вреднија деца се затим потруде да у данима који следе припреме ситне поклоне (јабуке, бомбоне, чоколаде), помоћу којих ће одраслима „платити откуп“ на празнични дан. Рано ујутру на Детињце, одрасли, како су и обећали, узму да вежу децу, обично каишем, гајтаном или канапом.

Дешава се и да се деца пробуде везана, али и да предухитре своје родитеље и сакрију се пре него што ови уђу у дечју собу. Деци се везују ноге или руке, најчешће за столицу на којој она седе. Симболично се везују чак и деца која су још у колевци, али и одрасла „деца“ која још немају своју породицу. Након што се деца „откупе“ поклонима, родитељи их одвежу, а поклоне по правилу врате деци назад да се почасте. Децу могу везивати и други чланови породице, комшије, пријатељи. 

На празник Детињци, Литургију у нашем храму служио је протојереј - ставрофор Никола Петров, велики број присутне деце приступио је Светој тајни причешћа. На крају Литургије, отац Никола одржао је пригодну беседу у којој је изнео значај празника и припремних недеља пред Божић. Вероучитељ Ивица Трајковић је за овај празник, са ученицима ОШ "Јован Јовановић Змај" припремио пригодни програм, који је изведен у храму, на крају Литургије.

Материце се славе недељу дана након Детињаца. У народу се сматра да су Материце од сва три празника ипак најсвечаније. Уочи овога празника деца припреме неки конопац или узицу, и сакрију је испод јастука. Сутрадан устану рано, како би покушали мајку да вежу док још спава, или је „вребају“ кад устане, како би јој привезали ноге. Мајка се обично прави да не зна зашто је везана, и тобоже се отима и моли децу да је ослободе. Деца јој онда честитају празник, након чега им она подели поклоне, како би се „дрешила“ (ослободила). Знајући да ће је деца у току дана опет везивати, припремљене поклоне не даје деци ођедном. Осим мајке, деца везују и своје баке, као и остале мајке из суседства. 

Литургију на овај дан, у нашем храму служили су протојереј Далибор Томић, старешина храма и јереј Душан Џонић. Пред пуним храмом беседу је одржао отац Душан. На крају Литургије, приступило се резању колача, а овогодишња кума госпођа Маја Младеновић, за наредну годину предала је кумство госпођи Драгани Трајковић. Пригодни програм за овај празник припремила је вероучитељица Милена Ивановић са својим ученицима. Након Литургије, у порти храма скромно послужење је припремила овогодишња кума.

Оци су последњи породични празник у циклусу који претходи Божићу. На овај дан, обред је био исти као и на Материце, само са очевима у главној улози. Међутим, за разлику од мајки, очеви се нису тако лако дали везати, и обично би везивање трајало краће – према традиционалном схватању, глави куће некако није приличило да дуго буде у тако немоћној позицији. Очеви би обично данима унапред сакривали све конопце како их деца не би исекла, а деца би покушавала да их некако набаве, како би припремљено дечакала празник. На дан Очева, најсигурније је било ухватити оца на спавању, а везани отац би по буђењу „грдио“ децу, и тобоже љут поделио би им поклоне како би га што пре ослободили. 

Литургију на празник Оци у нашем храму служили су протојереј Далибор Томић, старешина храма и јереј Душан Џонић. Беседом се народу обратио свештеник Душан Џонић. На крају Литургије пререзан је колач, колач за ову годину, као кум славе, припремио је др Марко Динчић, а кумство за наредну годину преузео је господин Ђорђе Станковић. Кум славе др Марко Динчић, припремио је скромно послужење након Свете литургије.

Сматра се да ова три празника симболизују чврсте породичне везе, мир, слогу и међусобно поштовање и помагање. Осим тога, они су веома значајни за саму децу, која, као главни протагонисти, равноправно са одраслима учествују у обреду, а на тренутке чак и симболично преузимају контролу у кући, што је веома корисно за њихов развој и самопоуздање.