Црквена општина Сурдулица организовала је путовање на централну прославу јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве у манастиру Жича.
Тим поводом централна прослава јубилеја одржана је 6. октобра 2019.
године у манастиру Жичи. Древна задужбина наших славних предака Немањића
дочекала је овај дан у неодузимљивој лепоти коју нису успели да угасе
пламенови и бомбе освајача који су вековима покушавали да угасе кандило
вере које је у души Србиновој пре осам векова упалио богоносни отац наш
Сава. Због великог броја учесника овог историјског догађаја, којим
је почаствована древна светосавска задужбина и Епархија жичка као
домаћин, простор за богослужење је уређен на бини која је постављена у
источном делу манастирске порте. Светом архијерејском Литургијом
началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење
домаћина прославе Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина,
Високопреосвећене господе Архиепископа охридског и Митрополита скопског
Јована, Митрополитâ црногорско-приморског Амфилохија, дабробосанског
Хризостома и загребачко-љубљанског Порфирија, Преосвећене господе
Епископâ сремског Василија, будимског Лукијана, банатског Никанора,
новограчаничко-средњoзападноамеричког Лонгина, канадског Митрофана,
бачког Иринеја, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија,
шумадијског Јована, браничевског Игњатија, зворничко-тузланског Фотија,
милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, диселдорфског и
немачког Григорија, ваљевског Милутина, рашко-призренског Теодосија,
рашко-призренског Теодосија, западноамеричког Максима, источноамеричког
Иринеја, крушевачког Давида, славонског Јована, бихаћко-петровачког
Сергија, тимочког Илариона, нишког Арсенија, аустралијско-новозеландског
Силуана, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила, далматинског
Никодима, осечко-пољског и барањског Херувима, захумско-херцеговачког
Димитрија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, стобијског
Давида, моравичког Антонија, ремезијанског Стефана, мохачког Исихија,
диоклијског Методија, као и умировљеног захумско-херцеговачког
Атанасија. Молитвено су присуствовали Преосвећена господа Епископи шабачки Лаврентије и умировљени нишки Јован. Архијерејима
су саслуживали архимандрити студенички др Тихон (Ракићевић), Јован
(Радосављевић) и игуман сопоћански Теоктист, протојереји-ставрофори Саво
Јовић, Милутин Тимотијевић, Драги Вешковац, Славко Зорица, Зоран
Крстић, Љубинко Костић и Владислав Топаловић, протојереји Јован
Милановић и Љубомир Пријовић, протођакони Стеван Рапајић, Дамјан Божић и
Александар Грујовић, као и јерођакон хиландарски Силуан. Предивним
гласовима уз богослужбене мелодије византијског напева појале су
монахиње из жичког сестринства. За све присутне ово је био посебан
доживљај – чути појање налик ангеоском. Манастирска порта је била
мала да прими мноштво верног народа који је овог дана похитао ка нашој
великој Жичи, извору наше духовности. Народ је попут реке која се враћа
свом извору, дошао из свих крајева где српско име и даље траје. Дивно је
било видети призор у коме све генерације, од најмлађих до најстаријих,
притичу најмудријој српској глави, али и најлепшем српском детету –
светитељу Сави. Свештенство и монаштво, које широм света приноси молитве
за цео свет али увек и за свој род светосавски, посведочило је
бројношћу да дело великог оца нашег Саве плодове кроз Цркву рађа до
данас. Међу присутнима били су Његово Краљевско Височанство
престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић, генерални
секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар
спољних послова г. Ивица Дачић, министар културе и информисања г. Владан
Вукосављевић и министар за иновације и технолошки развој г. Ненад
Поповић, представници цркава и верских заједница, градоначелници,
представници Војске, Полиције, Жандармерије, културних и просветних
институција. На више места били су распоређени видео бимови како би
догађај могли да прате сви присутни. Након главне церемоније пут се наставио осталим светињама у околини: манастиру Љубостињи, манастиру Свете Петке у Стублу, манастиру Ђунису, и манастиру Светог Романа.
|