Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа и увек пада 25.
децембра по старом, односно 7. јануара по новом календару. Мада је Васкрс највећи
хришћански празник, који се назива и празником над празницима, најинтересантнији
српски обичаји везани су управо за Божић и празнике који га прате. Тих неколико недеља
око Божића представљају најлепши и најсвечанији период током читаве године. Божић
је посебно празник деце и породице.
На Божић рано ујутро звоне сва црквена звона, а домаћин и укућани облаче празнична
одела и одлазе у цркву на јутрење и Божићну Литургију. Они који су се припремили
причешћују се, док остали после службе у цркви примају нафору, коју на Божић узимају
пре сваког другог јела. По изласку из цркве поздрављају се употребљавајући традиционални
српски божићни поздрав: "Христос се роди" и отпоздрављају: "Ваистину се роди". Овако
се поздравља од Божића до Богојављења.
Положајник је прва особа која уђе у кућу на Божић. То је драги гост чији је долазак
обично унапред договорен са домаћином, али може бити и случајни посетилац. Положајник
се дочекује на посебан начин. Улазећи он поздравља дом божићним поздравом и љуби
се са укућанима.
Свету литургију на Божићно јутро служио је старешина Сурдуличког саборног храма поротонамесник Далибор Томић.