Огради нас Господе од безбожника.
Направи зидове од анђела Твојих између њих и нас, као некада зидове од воде у Црвеном мору.
Одасвуд нас опколише и хоће да нас потопе у смрт, јер желе само да нас нема.
Смеју се Теби, зар не чујеш?
Ругају се нама због тебе, зар не видиш?
Опијени су мирисом крви људске и радују се сузама сиротињским.
Јауци мученика песма су за њих и писак згажене деце музика за играње.
Отимају хлеб од синова Твојих и бацају га својим псима.
Кад копају очи људима хијене беже мумлајући: Ми то нисмо знале!
Кад деру кожу са живих вуци урлају: Ми то нисмо умели!
Кад одсецају груди матера пси лају: Ми се томе тек сад од људи учимо!
Кад свештенике Божије посипају жаром змије шиште: Заиста смо ми незналице у мучењу!
Кад газе Твој крштени народ дивљи вепрови грокћу: Ничији усев ми тако не погазисмо!
Кад полевају катраном девојке и спаљују Нерон им из пакла виче: Ходите к' мени побратими!
Из очију им сева огањ, на уста бљују грдило, на ноздрве издишу пакост.
Смрт им прорасла кроз срце и душу и очи, и живот је одвратио своје воде од њих.
Спаси нас Господе од безбожника, од дивљих зверова сами ћемо се спасти.
Избави нас од људи бездушника, од бездушног камења лако ћемо се склонити.
Душа је безбожника мртва као труло дете у мајчиној утроби.
Огради нас од непријатеља Твојих и наших, закрили нас зидовима од анђела твојих високим од земље до неба.
Скривамо своје сузе од света да нам се не смеју и тајимо уздахе да нам се не ругају.
Но плачемо и уздишемо пред Тобом који видиш и праведно судиш.
Господе, закрили нас и спаси ради имена Твога и славе Твоје.
Амин.
Послушајте део из представе "Земља Недођија" (3.669 KB)
"Милосрдни анђео"
Година 1999. за мали град Сурдулицу била је кобна. Нико није ни слутио на почетку агресије НАТО-а, да ће једно мало место на југу Србије толико страдати. Погинуло је скоро тридесет људи, међу којима и жене и деца. Један стамбени кварт је сравњен са земљом а део сурдуличког Санаторијума, где су биле смештене избеглице је такође уништен у бомбардовању. Процентуално Сурдулица има највише цивилних жртава од свих градова у Србији.
Сам град Сурдулица је бомбардован у три наврата, а околина и више од десет пута. У другом налету НАТО бомбардера 27. априла 1999. погођен је стамбени кварт недалеко од центра града. Том приликом је погинуло деветоро људи, а међу њима троје деце и цела породица Милић.
Ни после овог Сурдулица није поштеђена. Већ 31. маја 1999. на мети НАТО авијације нашао се Санаторијум-болница за плућне болести. Опет су страдале невине жртве, људи, жене, деца... Погинуло је више од петнаесторо људи. Међу њима и цела породица Малобабић. Иако од њихових тела није остало ништа, сви су сахрањени са санаторијском гробљу у Сурдулици.
Слике овог ужаса су обишле цео свет као трајна опомена човечанству да се тако нешто никад не понови. Тако ово мирно место подно Власине, после страдања у два светска рата, ратне страхоте и ужаси нису заобишли ни овог пута.
Неразум нас сатро, Господе Боже наш.
Развели су се са Твојим разумом, па не разумеју, да грам зла отрује товар добра.
Јер отров је отров, узели га на суво или попили у акову воде.
Дух преваре улио се у синове царства...
Сви једноруки!
Приближи се Господе и сустигни оне што беже од Тебе.
Уразуми их док нису направили хаос од космоса у себи и изван себе, у целом свету...
Послушајте део из представе "Земља Недођија" (994 KB)