Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног.

Монах на Светој Гори 

Након што је од оца добио на управу Захумље, 1192. године је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са оцем подигао манасти Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори.

Просветитељ

У Србију се вратио 1208. године да потпуно измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом преносећи основне верске и световне поуке.

Први српски архиепископ 

Године 1219. Сава је убедио Васељенског патријарха и никејског цара да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Именован је за првог српског архиепископа.

Књижевни рад 

Иза себе је оставио више писаних дела. Најзначајнија су Житије Светог Симеона, Карејски типик, Хиландарски типик и Студенички типик, као и Законоправило.

Снажан култ у народу 

Умро је по повратку из Палестине у Бугарској 1236. године. Његове мошти су пренете у манастир Милешеву. Савин култ је у народу био јак. Због тога је турски заповедник Синан-паша наредио да се мошти спале на Врачару, вероватно 1594. године.

Свету Литургију слижили су протојереј-ставрофор Никола Петров, протојереј Далибор Томић и протонамесник Миленко Пијевац, у присуству верника, ученика и просветних радника, који овај дан обележавају као своју славу.