Према хришћанској традицији, обичај сјечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понијели га у пећину да наложе ватру и огрију Христа и његову мајку. Обичаје око Бадњег дана су Срби наслиједили од својих предака и још увијек их одржавају.
Навече Бадњег дана, на Бадње вече, ложи се бадњак. Ово младо дрво, обично храстово, символише Христа и његов улазак у свет. Ложење бадњака представља топлину Христове љубави. Затим, бадњак је подсећање на дрво које су пастири донели у пећину и које је праведни Јосиф заложио како би се тек рођени Богомладенац загрејао у хладној пећини. Бадњак je символ новог живота и надеИма још једно тумачење: бадњак је наговештај Христовог страдања и Његовог Крста. Име бадњак повезано је са речју "бдети" (стсл. бад) будући да се на тај дан бдело чекајући рођење Господа и Спаса Исуса Христа. Слама која се уноси у кућу подсећање је на ону сламу из јасала на коју је Пресвета Богородица положила тек рођеног Господа. Тамјан којим се кади кућа, као и дарови који се стављају у сламу, подсећање су на дарове које су донели мудраци са Истока и њима даровали Новорођеног Христа.
У Сурдулици је овај свети дан обележен традиционално. Прослава Бадњег дана запошела је светом литургијом и обележавањем празника Оци. Овогодишњи домаћин био је Саша Ивановић са својом породицом. Након Свете Литургије приређена је трпеза љубави за присутне вернике.
Истог дана у 16 часова после вечерње службе одржано је освећење и паљење бадњака. У наставку је следио наступ градског хора`` Ад либитум`` уз ватромет.
Божићно јутрење отпочело је у поноћ свечаном литилом око храма, које је трајало до 1 час иза поноћи.
Света Литургија одувек је представљала нај величанственији моменат једног православног празника. У току литургије причестио се већи број верника који су се за овај дан припремали постом и молитвом. По завршетку литургије Божићна чесница подељена је окупљеном народу а новчић је пронашла Теодора Петров. Најмлађима су подељени слаткиши.
|
