Епископ врањски Господин Пахомије служио је са свештенством Епархије врањске Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Великомученика Георгија у Сурдулици. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор Никола Петров, Архијерејски намесник масуричко-пољанички, протојереј-ставрофор Бранко Ђорђевић, парох хански, протојереј Далибор Томић, старешина храма Светог великомученика Георгија у Сурдулици, протојереј Данча Стојименовић, парох хански, протојереј Павле Кандић, парох сувојнички, протојереј Небојша Стојадинов, Архијерејски намесник пчињски, игуман Серафим, настојатељ манастира Светог Илије у Кацапуну, протосинђел Методије Марковић, намесник манастира Светог Николе у Врању, протонамесник Ненад Тасић, парох јелашнички, протонамесник Миленко Пијевац, парох сурдулички, протонамесник Далибор Величковић, старешина храма Свете Петке у Врању, протонамесник Зоран Стојанов, старешина храма Рођења Пресвете Богородице у Босилеграду, јереј Душан Џонић, парох сурдулички.

Повод литургијског сабрања је канонизација Светих сурдуличких мученика које је, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом редовном заседању у Београду од 24. маја 2017. године, а на предлог пуноће Епархије врањске на челу са њеним Епископом, Господином Пахомијем, уврстио у календар Светих.

Реч је о страдалима из окупиране Србије међу којима су били и Митрополит скопски Викентије (Крџић), епископ призренски Никифор (Перић) и игуман манастира Свети Прохор Пчињски Владимир (Протић) са целокупним братством, који су убијени у Првом Светском рату у периоду од 1915-1918. године, од бугарског окупатора.

Укупан број страдалих је седам хиљада, од којих је четири хиљаде, идентификованих жртава. Процена броја жртава дата је на основу званичних података неколико комисија и то:

1) Међусавезничке комисије за испитивање кршења Хашке конвенције од стране Бугара у окупираној Србији 1915-1918. године, на чијем се челу налазио др Рудолф Арчибалд Рајс, швајцарски грађанин, доктор природних наука и шеф лабораторије на Лозанском универзитету;

2) Међународне комисије о бугарским злочинима над Србима од 1915-1918. године, на чијем се челу налазио амерички новинар Вилијам Драјтон;

3) Извештај сурдуличке општине из 1919. године.

За дан празновања Сурдуличких мученика, Свети Архијерејски Сабор је одредио 29. мај, јер су тога дана 2010. године њихове Свете мошти похрањене у обновљену Спомен-костурницу.

Мошти мученика првобитно су биле похрањене у Спомен-костурници у Сурдулици која је подигнута 1924. године. Желећи да уништи сваки траг о злочинима из Првог светског рата, бугарски окупатори су 1943. године су Костурницу срушили до темеља, а мошти су закопали на више локација у Сурдулици. Једна локација била је на Старом сурдуличком гробљу.

У пролеће 2009. године промислом Божијим, а приликом изградње породичне гробнице, чудесно су се пројавиле мошти мученика. То је био знак да Господ жели да његови Свети коначно нађу свој мир, па су на иницијативу, залагање и труд Црквене општине Сурдулица и Епархије врањске, у мају 2010. године свечано пренете, враћене и похрањене, у обновљену Спомен-костурницу.

''Надамо се, с Божјом помоћи, да ће се ови нови светитељи молити за јединство наших народа, посебно словенских народа, и да ће ово место бити место помирења између нас православних Срба и православних Бугара, превасходно, а такође и са свим другим народима добре воље. овоје велика радост и благослов за све нас'', рекао је у својој беседи Епископ врањски Господин Пахомије .

Епископ врањски је најавио изградњу новог Храма у Сурдулици, који ће бити посвећен Сурдуличким мученицима.

Овогодишњи славски колач и кољиво приредило је свештенство Црквене општине Сурдулица, а колачар наредне године биће руководство сурдуличке општине.

Након литије и премештања дела моштију из Костурнице у Храм, одржана је Духовна академија коју су припремили и представили ученици средње Техничке школе "Никола Тесла" са својим вероучитељем Ивицом Трајковићем, а затим је за званице Црквена општина Сурдулица приредила свечани ручак.