УСПЕЊЕ ЈЕ БОГОРОДИЧИН ПРАЗНИК ИЗ РЕДА ДВАНАЕСТ ВЕЛИКИХ ПРАЗНИКА, ПОЗНАТ И КАО ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА. У ДАВНИНИ СЛАВИО СЕ ИСТОГА ДАНА КАДА И САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. СЛАВЉЕЊЕ ПРАЗНИКА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 15/28. АВГУСТА, УВЕДЕНО ЈЕ У ЈЕРУСАЛИМУ ТОКОМ VI ВЕКА. ИЗ ЈЕДНОГ ЈЕРУСАЛИМСКОГ КАНОНАРА, КОЈИ ПОТИЧЕ ИЗ VII ВЕКА, САЗНАЈЕ СЕ ДА ЈЕ БАЗИЛИКА У ГЕТСИМАНИЈИ, ПОДИГНУТА ЗА ВРЕМЕ ЦАРА МАРКИЈАНА, БИЛА ПОСВЕЋЕНА УСПЕЊУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. У ВИЗАНТИЈИ ЈЕ ПРАЗНИК УСПЕЊА УВЕДЕН ЗА ВРЕМЕ ЦАРА МАВРИКИЈА (588-602) С ТИМ ДА СЕ ПРАЗНУЈЕ 15/28. АВГУСТА.

СТИХИРЕ ЗА ОВАЈ ПРАЗНИК ПИСАЛИ СУ ПАТРИЈАРХ ЦАРИГРАДСКИ ГЕРМАН (+740), ЈОВАН ДАМАСКИН (ПРЕ 745), АНАТОЛИЈЕ (IX ВЕК), ТЕОФАН ИСПОВЕДНИК (IX ВЕК), ЦАР ЛАВ МУДРИ (+911).

У ГЕТСИМАНИЈИ, ГДЕ СЕ НАЛАЗИ БОГОРОДИЧИН ГРОБ, А ТАКОЂЕ И У РУСИЈИ, ПО УГЛЕДУ НА ПОГРАБ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, НА ЈУТРЕЊУ ВЕЛИКЕ СУБОТЕ ВРШИ СЕ ЧИН ПОГРЕБА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, КОЈИ ЈЕ ИЗЛОЖЕН У ГРЧКИМ И СЛОВЕНСКИМ РУКОПИСИМА.

ЗА ДОЧЕК ОВОГ ПРАЗНИКА СЛУЖИ ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИ ИЛИ УСПЕНСКИ ПОСТ КОЈИ ПОЧИЊЕ 1/14. АВГУСТА, А ЗАВРШАВА СЕ УОЧИ ВЕЛИКЕ ГОСПОЈИНЕ.